Dizajn igra ključnu ulogu u našem digitalnom i fizičkom svetu. Dobar dizajn može poboljšati korisničko iskustvo, povećati prodaju, a čak i ostaviti trajan pozitivan utisak na brend. Međutim, loš dizajn može zbuniti korisnike, frustrirati ih i naštetiti reputaciji brenda.
U ovom blog analiziraćemo pet primera lošeg dizajna naspram dobrog dizajna kako bismo istakli važne razlike i pokazali vam šta treba (i šta ne treba) raditi kada je u pitanju dizajn.
1. Loš dizajn web sajta: pretrpanost informacijama ili čist i minimalistički dizajn
Primer lošeg dizajna: Zamislite preopterećen web sajt nekretnina. Na svakoj stranici ima ogromne slike nekretnina, zvučni zapis koji se automatski pušta, iskačući prozori sa promocijama, tekstualni opisi punjeni ključnim rečima i kontakt forme koje zauzimaju pola ekrana.
Problem: Ovaj loš dizajn web sajta je pretrpan informacijama. Korisnici se lako zbune i ne znaju na šta da se prvo fokusiraju. Mogu imati poteškoća da pronađu informacije koje traže, što rezultira frustracijom i napuštanjem sajta.
Primer dobrog dizajna: Minimalistički i čist dizajn web sajta nekretnina bi imao velike, visokokvalitetne slike nekretnina, ali bi omogućio korisnicima da izaberu zvuk po želji. Tekst bi bio koncizan i isticao ključne karakteristike nekretnina. Kontakt forma bi bila jasna i bilo bi je lako pronaći.
Razlika: Dobar dizajn web sajta usmerava korisnika na najvažnije informacije i omogućava im lako kretanje kroz sajt. Koristi se prostor i vizuelna hirarhija kako bi se stvorilo prijatno i intuitivno iskustvo.
Primer lošeg dizajna: Primer aplikacija za bankarstvo sa neodređenim ikonicama menija, nelogičnim postavkama i skrivenim funkcijama. Korisnici ne mogu da plate račune ili prebace novac jer ne mogu da pronađu prave opcije.
Problem: Loša navigacija aplikacije frustrira korisnike i sprečava ih da postignu svoje ciljeve. Aplikacija bi trebalo da bude intuitivna i laka za korišćenje, čak i za nove korisnike.
Primer dobrog dizajna: Dobro dizajnirana bankarska aplikacija imaće jasne i prepoznatljive ikone menija. Osnovne funkcije, kao što su plaćanje računa i prebacivanje novca, biće lako dostupne na početnom ekranu. Aplikacija će korisnike voditi korak po korak kroz procese kako bi se izbegle greške.
Razlika: Dobro dizajnirana aplikacija predviđa potrebe korisnika i pruža im jednostavan način za obavljanje zadataka. Intuitivna navigacija stvara pozitivno iskustvo korisnika i ohrabruje ponovnu upotrebu.
3. Loša ambalaža: Neinformativna i nepraktična ambalaža ili funkcionalna i informativna ambalaža
Primer lošeg dizajna: Zamislite ambalažu za žitarice koja ima prelep dizajn ali nema informacije o tome šta sadrži žitarica ili koliko porcija ima u pakovanju. Otvaranje ambalaže je teško i ne može se ponovo zatvoriti.
Problem: Loša ambalaža ne pruža korisne informacije potrošačima i može biti frustrirajuća za otvaranje i zatvaranje.
Primer dobrog dizajna: Dobro dizajnirana ambalaža za žitarice imaće jasne oznake sa informacijama o hranljivoj vrednosti, sastojcima i broju porcija. Ambalaža će se lako otvoriti i zatvoriti, omogućavajući čuvanje žitarica. Dizajn ambalaže takođe može biti privlačan i da istakne brend.
Razlika: Dobar dizajn ambalaže je funkcionalan i informativan. Štiti proizvod, pruža korisne informacije potrošačima i doprinosi brendingu.
4. Loša signalizacija: Nejasna i nečitljiva šema oznaka ili jasna i uočljiva šema oznaka
Primer lošeg dizajna: Zamišlite šemu oznaka u tržnom centru koja je pretrpana tekstom, koristi loš font i ima neodgovarajuće kontraste boja. Strelice su male i teško ih je uočiti.
Problem: Loša šema oznaka zbunjuje ljude i otežava im pronalaženje odredišta. Korisnici se mogu izgubiti i frustrirati, što može negativno uticati na njihovo iskustvo.
Primer dobrog dizajna: Dobro dizajnirana šema oznaka u tržnom centru koristiće velik, čitljiv font sa jasnim kontrastom boja. Strlice će biti velike i lako uočljive. Mapa će biti jednostavna za razumevanje i prikazivatiće sve prodavnice i važne lokacije.
Razlika: Dobar dizajn šeme oznaka je jednostavan, vizuelno čist i lako razumljiv. Koristi se strategijom informacija kako bi se pružile potrebne informacije korisnicima na jasnom i koncizan način.
5. Loš marketing materijal: generički i nezanimljiv sadržaj ili kreativni i angažujući sadržaj
Primer lošeg dizajna: Primer brošure nekretnina sa generičkim fotografijama i sa tekstom punim žargona. Brošura ne ističe jedinstvene karakteristike nekretnina i ne cilja na potrebe kupaca.
Problem: Loš marketing materijal neće privlaćiti pažnju ili ostaviti trajan utisak. Materijal treba da bude kreativno dizajniran i da pruža korisne informacije na zanimljiv način.
Primer dobrog dizajna: Dobro dizajnirana brošura o nekretninama koristiće profesionalne fotografije koje ističu najlepše delove nekretnina. Tekst će biti informativan, ali i nuditi priču o životnom stilu koji nekretnina nudi. Brošura će biti ciljana na kupce i njihove potrebe.
Razlika: Dobar marketing materijal je kreativno koncipiran i angažuje publiku. Ističe brend i pruža vrednost potencijalnim kupcima.
Dizajn ima značajan uticaj na naše svakodnevne živote. Dobar dizajn je funkcionalan, estetski prijatan i intuitivan. Loš dizajn može biti frustrirajući, zbunjujući i štetan po brend.
Razumevanjem razlika između lošeg i dobrog dizajna, možemo da stvaramo bolje proizvode, usluge i okruženja. Ovih pet primera su samo mali uvid u moć dobrog dizajna.
